Ponekad sedim sama uz čaj, gledam kroz prozor i razmišljam o svemu što sam do sada prošla. Nikada nisam bila klasična žena – nisam sanjala bajkovita venčanja sa princem iz komšiluka, niti me je privlačila ideja burnih ljubavi punih drame i neizvesnosti. Uvek sam težila nečemu dubljem – stabilnosti, miru i sigurnosti. I upravo su mi to donosili stariji muškarci.
Znam da to mnogima zvuči neobično, možda i smešno. Ali kad volite nekoga, ne pitate za godine. Ne gledate u kalendar, već u oči. A u tim očima vidite život – borbe koje je prošao, ljubavi koje je izgubio, lekcije koje je naučio. I sve to donosi sa sobom smirenost, zrelost i nežnost koje mlađi često još nemaju.
Bilo je trenutaka kada sam pokušala da se “uklopim” – izlazila sam s mlađima, trudila se da nađem nešto zajedničko, da probudim osećanja. Ali svaki put sam se vraćala istom zaključku: fali mi razgovor, fali mi toplina, fali mi osećaj da sam viđena, da me neko zaista razume. Kod starijih muškaraca nisam morala da se dokazujem, nisam morala da igram igrice. Sa njima sam mogla da budem – samo ja.
Naravno, bilo je i teških momenata. Neki od mojih prijatelja nisu odobravali moje izbore. Ponekad bi komentarisali iza leđa, ponekad bi me pitali direktno da li mi nedostaje neko “mojih godina”. Čak su i roditelji u početku sumnjali, plašeći se da će me neko iskoristiti. Ali kako je vreme prolazilo, svi su shvatili – ja nisam izgubljena, samo sam iskrena.
I dalje nisam pronašla onog “pravog”. Ponekad sam usamljena, ali nikada očajna. Naučila sam da volim sebe. I naučila sam da ono što drugi smatraju neobičnim može za nekog da bude upravo ono što mu treba.
Zato pišem ovu ispovest. Možda negde postoji još neka Sandra, koja krije svoje emocije i plaši se osude. Možda postoji neko ko se pita da li je normalno voleti drugačije. Moj odgovor je: jeste. Sve dok ste iskreni prema sebi i nikoga ne povređujete, vaša istina je vaša snaga.
Ne znam gde će me život odvesti. Možda se zaljubim u nekog 20 godina starijeg, možda jednog dana u nekog vršnjaka, ili mlađeg. Više mi nije važno šta bi drugi rekli – važno mi je samo kako se osećam kad sam pored te osobe.
Zovem se Sandra. Imam srce koje voli duboko i iskreno. I ako nekada pomislim da sam “čudna”, samo se setim – ono što mnogi zovu neobičnim, meni je jednostavno – ljubav. I to mi je dovoljno.
About The Author
