Moje ime je Jelena, imam 45 godina i iza mene su mnoge životne stanice – neke su bile radosne, neke bolne, ali svaka me oblikovala u ono što sam danas: žena koja zna ko je, šta želi, i koja više ne pristaje na manje od onoga što zaslužuje.
Po struci sam ekonomistkinja, radim u velikoj firmi već 20 godina. Stabilna sam, samostalna i emotivno zrela. U ovom trenutku svog života, ne tražim nikoga da me “spasi” ili “dopuni” – već nekoga sa kim ću podeliti ono što sam izgradila, i emotivno i životno.
U ljubavi tražim tišinu mira, a ne buku strasti. Ne interesuju me površni odnosi. Umorna sam od „pričajmo pa ćemo videti“. Tražim odnos u kom se zna gde stojimo. Nekog ko neće imati strah da planira sutra, i ko ume da živi danas.
Slobodna sam, majka odraslog sina koji živi sam. Život me naučio da se oslonim na sebe, ali i da cenim snagu partnerstva. Volim prirodu, šetnje, dobar razgovor, tihe večere, ali i trenutke tišine u dvoje. Ne volim galamu, ne volim igrice, ne volim manipulaciju.
Ako si muškarac između 45 i 55 godina, razveden ili slobodan, koji zna da poštuje, da pita “kako si” i da to zaista misli – onda možda imamo šansu.
Ne tražim mnogo. Samo jedno: prisustvo. U vremenu, u srcu, u životu. Ako i ti tražiš to isto, piši.
Volela bih da upoznam nekoga ko zna šta znači zajedništvo. Ne samo na papiru, već u svakodnevici – u razgovoru za doručkom, u planiranju vikenda, u podršci kada dan nije dobar. Tražim čoveka koji ne beži od emocija, koji zna da pruži ruku i kada ne mora. Ko zna da ljubav nije samo osećaj, već i izbor i odgovornost.
Nekoga ko ne misli da je kraj sveta kada se posvađamo, već zna da razgovor leči. Nekoga ko ceni iskrenost, čak i kada nije laka. Ko zna da su godine koje dolaze dragocene, i da se više nema vremena za površnost.
Možda si ti neko ko se prepoznao u ovome. Možda si imao svoje padove i uspone, ali si ostao veran ideji da ljubav još ima smisla. Ako jeste – napiši mi nešto o sebi. O čemu sanjaš, čega se bojiš, šta te raduje. Ne tražim savršenog čoveka. Samo stvarnog.
About The Author
