“Muž i ja smo se odrekli intimnih odnosa na 8 godina i evo šta nam se desilo.”
Nikada nisam verovala da ću doći u situaciju da pišem ovakvu priču, da ću deliti nešto što mi je najintimnije, najdublje u životu. Ali, kako vreme prolazi, počela sam da shvatam da je možda upravo ovo trenutak kada treba da budem iskrena, i sa sobom, i sa svetom.
Moj muž i ja smo se, pre osam godina, odlučili na nešto što ni u snu nisam mogla da zamislim. Na početku je sve bilo kao u svakom braku. Ljubav, strast, sreća. I kao što obično biva, tokom godina, ljudi se menjaju, i ne nužno na način na koji bi želeli. Problemi su počeli da se pojavljuju polako, neprimetno, u početku su to bile sitnice. Zamišljala sam da su to samo faze, da će proći. Ali, kako su dani prolazili, sve je postajalo jasnije.
Bili smo mladi kad smo se venčali. Ljubav je bila snažna, verovali smo da ništa ne može da nas pomeri. I to je trajalo. Ali, kako je vreme prolazilo, počeli smo da se distanciramo, da ne provodimo toliko vremena zajedno, da nas je sve manje interesovalo jedno drugo. Shvatila sam da nešto nije u redu, ali nisam mogla da tačno odredim šta.
Nakon mnogo razgovora, došli smo do zaključka da ćemo se distancirati od intimnih odnosa. Bilo je to kao neki neizgovoreni dogovor, kao da smo se obe strane pomirile s tim, iako smo to teško prihvatali. Na početku, činilo se kao nešto privremeno, nešto što je trebalo da prođe. Pokušavali smo da pronađemo ravnotežu, da se usmerimo na druge aspekte života. Mislila sam da to neće uticati na naš odnos, da će nas to učiniti jačima. Verovala sam da ćemo pronaći nove načine da se povezujemo, da ćemo se ponovo približiti, čak iako fizička bliskost nije bila deo našeg svakodnevnog života.
Međutim, ubrzo sam shvatila da nije bilo tako lako. Brak se počeo menjati na načine na koje nismo mogli da predvidimo. U početku, bilo je lakše nego što sam mislila. Radili smo zajedno, provodili vreme zajedno, ali nešto je nedostajalo. Razgovori su postajali sve kraći, naši trenuci zajedno su postajali sve ređi, a naša povezanost, koja je nekada bila neprekinuta, počela je da se krhki. Bilo je kao da smo samo dva stranca koja žive u istoj kući, ali se više ne poznaju.
Nekoliko meseci nakon što smo doneli tu odluku, počela sam da primetim promene u njegovom ponašanju. Postao je hladniji, povučeniji, kao da je deo njega nestao. I sama sam osećala istu distancu, ali nisam znala šta da uradim. Sumnjala sam da on ima druge načine da zadovolji svoje potrebe, ali nisam im zamerala. Bilo je to, u tom trenutku, najlakše rešenje. A onda, kako je vreme prolazilo, počela sam da se povlačim još više, misleći da ako ne budem postavljala pitanja, stvari će se samo popraviti. Verovala sam da ako ne govorimo o tome, sve će ostati u redu.
Ali nije. Naša veza je počela da se raspada. Iako smo provodili puno vremena zajedno, i dalje nismo komunicirali na način na koji bi trebalo. Između nas su se pojavile neizgovorene reči, nezadovoljstva koja nismo delili. Nismo se više smeštali jedno uz drugo, nismo razmenjivali male geste ljubavi koje su nas nekada činile srećnima. Počela sam da se osećam kao da sam izgubila njega, a istovremeno, gubila sam i sebe. Iako smo ostali zajedno, nešto je bilo slomljeno, i to se nije moglo popraviti. Pokušavali smo, oboje, da prevaziđemo to vreme, da nađemo način da živimo u harmoniji, ali ni jedna od nas nije znala kako.
Kao žena, počela sam da osećam nedostatak, duboko u sebi. Nije bilo samo fizičke potrebe koja mi je nedostajala, već emocionalna povezanost koja je nekada bila u našem braku. Shvatila sam da je biti u braku, ali bez dublje povezanosti, jednako mučno kao i biti sama. Pokušavali smo da kompenzujemo gubitak intimnosti kroz druge aktivnosti, ali ništa nije moglo da nadomesti ono što smo izgubili.
I tako, osam godina kasnije, naš brak je prešao u potpuno drugačiji oblik. I dalje smo zajedno, ali to više nije ono što je bilo. Nismo samo prestali sa intimnim odnosima, već smo prestali da budemo pravi partneri. U tom procesu, naučila sam mnogo o sebi, o tome kako je važno čuvati vezu, kako je neophodno razgovarati o potrebama, o osećanjima. Ponekad, to što je moglo biti jednostavno, postalo je mnogo složenije, i oboje smo morali da prepoznamo da ljubav ne zavisi samo od fizičke bliskosti, već od međusobne komunikacije, razumevanja i posvećenosti.
I sada, nakon toliko godina, pitaću se da li je moglo biti drugačije. Da li smo mogli da sačuvamo ono što smo imali, da li bismo mogli da ponovo izgradimo odnos. Ali, najvažnija lekcija koju sam naučila je da ništa nije zauvek, da se čak i najlepši trenuci mogu promeniti ako im ne posvetimo pažnju koju zaslužuju.
About The Author
