“Moj muž zna da imam ljubavnika… i to mu ne smeta. Zapravo, želi da mu pričam sve.”
Zvuči neverovatno, zar ne? I meni je zvučalo, sve dok se to nije dogodilo – dok nije postalo moj život. Nikada nisam mogla da zamislim da ću se jednog dana nalaziti u ovakvoj situaciji. Odrasla sam u porodici u kojoj se ljubav zamišljala kao tišina nedeljnih jutara, miris kafe i šapat dodira. A onda sam upoznala njega – čoveka koji me voleo na svoj, tih i nenametljiv način. Udala sam se za njega misleći da je to to. Ali vreme… vreme promeni sve.
U našem braku nije bilo vatre. Bilo je poštovanja, sigurnosti, čak i nežnosti. Ali strast – ona iskra koja zapali ceo svet u nama – izbledela je negde usput. Pokušavali smo. Zaista jesmo. Putovanja, romantične večere, razgovori… ali ono što nedostaje srcu ne možeš nadomestiti rečima.
I onda se pojavio on – stariji muškarac, gotovo dvadeset godina stariji od mene. Nije to bilo planirano, niti namerno. Bio je poznanik mog muža. U početku smo razmenjivali poglede, kasnije reči, i ubrzo sam se zatekla kako se smejem nečemu što je rekao, onako iskreno, kako nisam mesecima.
Kada sam to prvi put priznala mužu, nisam znala šta da očekujem. Pripremala sam se na bes, suze, možda i kraj. Umesto toga, ćutao je dugo, a onda me pogledao i rekao: „Ako te on čini srećnijom nego ja… ne želim da te sputavam. Samo želim da budeš iskrena.“ Zastala sam. Nije mi bilo jasno – da li ga boli, ili je jednostavno drugačiji?
Vremenom sam uvidela da nije ravnodušan, već da ima neku neobičnu potrebu da zna. Da razume. Da čuje moje priče, i kroz njih možda i on ponovo pronađe deo mene. Kada bih se vratila, ponekad bi me samo zagrlio. A nekada bi, dok sedimo uz vino, nežno upitao: „Šta je rekao kad te je prvi put poljubio?“
Taj njegov mir, ta sabranost, nisu me udaljili od njega. Naprotiv, naučili su me da ljubav može imati hiljadu lica, i da ni jedno nije pogrešno ako u njemu postoji razumevanje. Moj muž nije slab. On je dovoljno snažan da voli ženu koja više nije samo njegova, a opet – nikad mu nisam bila bliža.
Ne kažem da je lako. Niti da je svima razumljivo. Ali ovo je naš život. Naša istina. I dokle god ima poverenja, dokle god između nas postoji prostor za iskrenost i nežnost, ne bojim se šta drugi misle. Ljubav, možda, ne mora uvek da bude po pravilima. Možda samo treba da bude stvarna.
About The Author
