Ispovest koju ćete teško zaboraviti.
Još kao mala devojčica, osećala sam strah kada bih ostajala sama u krevetu. Ni odrasla nisam uspela da pobedim te demone. Strah od mraka, samoće i tih nevidljivih opasnosti uvek je bio sa mnom. Kada sam se udala, nadala sam se da ću napokon pronaći sigurnost. Ali život je imao drugačije planove.
Suprug je zbog posla često odlazio na putovanja, ostavljajući me samu već u prvoj godini braka. Mrzela sam ta njegova odsustva. Bila sam prestravljena, usamljena… sve dok se jedne noći nije dogodilo nešto što će zauvek promeniti moj život.
Bila sam u polusnu kada sam osetila nečiji dodir. Otvorila sam oči i sledila se – ispred mene je stajao moj svekar, potpuno nag. Mislila sam da sanjam, da me mozak vara od straha. Ujutru je sve bilo kao da se ništa nije dogodilo. Ubedila sam sebe da sam sve umislila.
Ali dve nedelje kasnije, kada je muž otišao na put u Španiju, situacija se ponovila.
Tih sedam noći, svekar je dolazio u moj krevet, svaki put kada bi sat otkucao jedan posle ponoći. Prestala sam da se bojim. Počela sam da čekam mrak sa nestrpljenjem, da gasim svetla i osećam uzbuđenje kakvo nisam doživela ni sa svojim mužem. Nismo razgovarali, nismo se objašnjavali – samo bi došao, a zatim nestao kao senka.
Muž mi je postao stranac. Njegov dodir mi je bio odbojan, njegove reči prazne. Svaka njegova prisutnost me je nervirala, a svekar je postao moja opsesija.
Ali onda su dani postali duži. Muž više nije putovao. Svekar nije dolazio. Svake noći sam se nadala da ću čuti tihe korake, a onda bih ostajala razočarana, u suzama.
Jednog jutra, dok sam ih gledala kako zajedno spremaju doručak, bes je prevladao. Pred svima sam sasula istinu – da sam noćima delila krevet sa svekrom. U sekundi, svet se srušio. Muž je nasrnuo na oca, a ja sam stajala nemo, bez imalo kajanja.
U roku od sat vremena, isterali su me na ulicu, sa koferom u ruci i stidom koji je pratio svaki moj korak. Porodica me je odbacila. Ubrzo su stigli papiri za razvod.
Sada, dok se osvrćem, shvatam – možda je čudovište iz ormara stvarno postojalo. Samo nije imalo oštre zube, već nežne ruke… i ime koje sam šaptala u mraku.
About The Author
